Od industrijske revolucije do veštačke inteligencije: tehnika, moć, kapital i čovek između progresa i kontrole
Kada govorimo o razvoju čovečanstva, malo je istorijskih procesa koji su toliko duboko izmenili svakodnevni život ljudi kao što je to učinila industrijska revolucija. Ona nije predstavljala samo niz tehničkih unapređenja, niti puku zamenu fizičkog rada mašinama, već radikalnu promenu društvenih odnosa, vremena, prostora, rada, ekonomije i same predstave čoveka o sebi. Iz ugla sociologije tehnike, industrijska revolucija nije samo period tehničkog napretka, već trenutak u kome tehnika postaje centralna sila društvene transformacije. Čovek više ne koristi alat samo da bi olakšao život, već postaje deo sistema koji alat, mašinu i proizvodnju uzdiže na nivo osnovnog principa organizacije društva. Prva industrijska revolucija, nastala u drugoj polovini osamnaestog veka, donela je mehanizaciju proizvodnje, razvoj parne mašine, ubrzano širenje fabrike kao dominantnog mesta rada i promenu društvene strukture. Veliki broj ljudi seli se iz ruralnih sredina u gradove, a život se prilagođava ritmu...